Crveno i crno stendal free download

To learn more, view our Privacy Policy. Log In Sign Up. Download Free PDF. Crveno i Crno Analiza. Jelena Mladenovic. Download PDF. A short summary of this paper. Sadrzaj: Sadrzaj……………………………………………………………………………. Imao je tesko detinjstvo. Obozavao je svoju majku. Kada je imao sedam godina majka mu je umrla na porodjaju, sto je ostavilo velike posledice na razvoj njegove licnosti.

Otac mu je bio pobozan gradjanin koji misli samo na zaradu. Njega nije postovao. Sa 13 godina se upisuje na Centralnu skolu 5 u Grenoblu. Tu konacno stice prijatelje medju vrsnjacima, a narocito se istice svojim znanjem iz oblasti matematike.

Zahvaljujuci stipendiji iz matematike, sa 16 godna dolazi u Pariz, gde upisuje Politehnicku skolu. Tu se i razboljeva od groznice. Jedan period zivota provodi u Italiji, gde ce se oduseviti muzikom i vise puta zaljubljivati. Napoleon ga proglasava prvim konzulom u Italiji. Tamo otkriva Mocartova dela, i ostaje zatecen njihovom lepotom.

U Pariz se vraca Istorijski okvir Stendalov roman «Crveno i crno » prvi put je stampan Ovaj period je u istoriji poznat pod nazivom Restauracija. U to vreme, napredovanje u drustvu je bilo moguce samo dvema grupama ljudi: plemicima po rodjenju odnosno poreklu, i svestenstvu. U drustvu vlada osecaj nesigurnosti i nelagodnosti zbog Napoleonovih osvajackih neuspeha, i konacnog pada Dezorjentisanost i dosada preovladavaju narocito medju mladima. U tom zatvorenom drustvu ne postoji mogucnost napredovanja i brzog sticanja bogatstva.

Mladi su iskljuceni iz politickog zivota. Uskracena im je svaka mogucnos iskazivanja sopstvenog stava, jer su plemici u njima videli opasnost od izbijanja nove revolucije. U tom smislu, roman mozemo posmatrati i kao hroniku svog vremena i kao licni uspon i pad glavnog junaka.

U prvom delu opisana je veza izmedju Zilijena Sorela, sina drvosece iz Verijera i gospodje de Renal, supruge gradonacelnika te male varosice. Njihova veza je drustveno neprihvatljiva jer poticu iz razlicitih socijalnih slojeva. Stendal povodom ove ljubavi kaze: »Ne moze se voleti bez jednakosti ». Ona je plemkinja, a on znatno nizeg porekla. Kada je muz g-dje de Renal saznao za njihovu vezu, Zilijen je bio prinudjen da pobugne u Bezanson na tamosnju bogosloviju. U drugom delu romana opisana su nastojanja glavnog junaka da postigne uspeh u drustvu radeci kao sekretar kod markiza de la Mola u Parizu.

Kada je vec bio na korak od vencanja sa gospodjicom Matildom de la Mol, markizevom cerkom, markizu stize kobno pismo od gospodje de Renal u kome je Zilijen opisan kao njen bivsi ljubanik koji koristi zene kako bi napredovao u karijeri.

Da bi se osvetio, Zilijen se vraca u Verijer, gde u lokalnoj crkvi, za vreme sluzbe pokusava da ubije g-dju de Renal. Zbog pokusaja ubistva, biva osudjen na smrt giljotiniranjem. Roman se zavrsava tragicno, smrcu Zilijena. Po ugledu na svoj uzor medju istorijskim licnostima, Margeritu Navarsku, Matilda je uzela glavu svog ljubavnika i sahranila je.

G-dja de Renal je umrla od tuge tri dana nakon Zilijena. Jedno od mogucih objasnjenja vezano je za istorijski moment kada mladi i ambiciozni sin drvosece iz provincije uvidja da nakon pada Napoleona nece moci da napreduje preko vojske.

U Napoleonovo vreme, vojnici su nosili crvene uniforme, pa otuda ova boja u naslovu dela. U vreme Restauracije, odnosno povratka monarhije, napredak je jedino moguc preko svestenickog poziva. Za taj je posao odredio Sorela, sina vlasnika pilane. Odgovara da se mora najprije s njime dogovoriti. Zato ga otac udara. Njegovo je lice blijedo i uplakano. Trudio se, no nije znao kako razgovarati s njom. No, Julien pronalazi razlog da odbije ponudu. Nakon njegova posjeta, njihov rastanak je bolan.

Nakon toga, opat Pirard odlazi za Pariz. U njezinu sobu ulazi kroz prozor. Gdje vam je Horacijevo nil mirari? No, brzo napreduje. Uzmite velike vrtlarove ljestve pokraj bunara, prislonite ih na moj prozor i popnite se k meni. Stavili su mu sredstvo za spavanje u hranu, no on se toga i bojao te je jeo hranu koju je ponio sa sobom. On je tragicna figura cija je sudbina zacrtana u momentu kada se pobunio protiv svog drustvenog polozaja i pokusao da ga promeni. U isto vreme drag i ekstremno antipatican, on je jedan od najupecatljivijih likova modern francuske i svetske knjizevnosti.

On piscu sluzi da preko njega izrazi svoje licne stavove o vremenu u kome zivi. Zilijenov zivot ima puno slicnosti sa piscevim zivotom. Obojica su u drustvu trazili ljubav avanturu, uspeh i afirmaciju.

Radni naslov romana bio je «Zilijen», a izvor za lik Zilijena je Antoan Berte protagonista skandalozne crne hronike. On je radio kao vaspitac dece svoje bivse ljubavnice koju je pokusao da ubije. Ona je jednim pismom sprecila njegovu zenidbu mladom devojkom.

Ovde mozemo napraviti paralelu izmedju Stendala u Flobera, kome je kao osnova za roman « Gospodja Bovari» posluzio jedan clanak iz crne hronike, o udatoj zeni koja se otrovala kada ju je ljubavnik napustio. Ona se prvi put pojavljuje u 1. Njen identitet je jasno iznet. Ona ima otprilike 30 godina, udata je za gradonacelnika Verijera i majka 3 decaka. Zivi u provinciji Frans Konte, u okolini Bezansona. Jos uvek je lepa i kako je Stendal opisuje »paressait une femme de 30 ans mais encore assez jolie» « Gospodja de Renal je naivna, stidljiva i pobozna.

Dosadjuje se u svom jednolicnom bracnom zivotu. Medjutim, ona nastavlja tajno da voli Zilijena. Ona voli strast i neznost. U romanu je odigrala kljucnu ulogu kada je, pod pritiskom svog ispovednika, poslala pismo markizu de la Molu. Iako je na kraju pokusala da ga spasi, kobno pismo je Zilijena kostalo zivota. Prvi put se pojavljuje u drugom poglavlju druge knjige. Ona voli Zilijena iz ponosa, i aristokratske oholosti, a ne zbog njega samog.

Po ugledu na Margeritu Navarsku, ona igra spektakularnu ulogu u romanu u momentu kada trazi glavu svog ljubavnika, u nameri da je sahrani. Obrazovana je po monarhijskim i religioznim principima. Kao i Zilijen, i ona cita tajno. Prinudjena je da krade knjige iz biblioteke svoga oca.

Kao i Gospodja de Renal, i Matildin svakodnevni zivot ispunjen je dosadom. Ona tvrdi da je nesrecna, uprkos cinjenici da poseduje ime, bogatstvo, mladost i lepotu. Zilijen je privlaci upravo zato sto je potpuna suprotnost svemu sa cim se ona u zivotu do tada susretala.

Stendal pri pisanju romana koristi realisticki postupak. Pripovedanje je u 3. Likovi su osvetljeni iz drustvenog, intelektualnog i psiholoskog ugla.

Oni su stvarni i uverljivi, jer uvek nastoje da analiziraju svoje postupke. Pisac je posmatrac drustva koji zapisuje ono sto vidi. On na drustvo ne utice direktno, te se ne moze kriviti za njegov nemoral.

Drugi aspekat stila u ovom romanu je prisustvo romanticnih elemenata, kao sto su fatalne ljubavi, ubistva, neobicni obrti i zapleti.

Jedan od romanticnih elemenata je takodje i Zilijenova svest o vlastitoj izuzetnosti. Stendal je stvorio citav jedan sistem vrednosti kojim se moze sagledati svet i zivot. Taj sistem je, po svom tvorcu nazvan bejlizam. Osnova ovog sistema je realno sagledavanje surove istine. Njegova ljubav prema istini vidi se po tome sto je upravo istina odredjivala tok njegovih misli i delovanja. Clanak sluzi samo kao osnova intrigue za roman koji Stendal obogacuje unoseci svoje zivotno iskustvo i opisujuci vreme u kome je ziveo.

Tako je u glavnog junaka Zilijena Sorela pisac uneo sebe, svoju osecajnost, inteligenciju i svoj stav prema zivotu kao i svoj buntovni duh.

Stendal se kriticki odnosi prema vremenu u kome je ziveo. Alternacija suglasnika u srpskome jeziku -seminarski rad. Antigona -seminarski rad. Bilingvizam -seminarski rad. Blugakovljev Majstor i Margarita - seminarski rad. Bodler -seminarski rad. Civilizacijski okvir italijanskog jezika -seminarski rad.

Dante Aligijeri -seminarski rad. Doktor Faustus -seminarski rad. Dostojevski i revolucija -seminarski rad. Drama dvadesetog veka -seminarski rad. Eliotova poezija -seminarski rad. Epilepsija i Dostojevski -seminarski rad. Franc Kafka-pripovetke -seminarski rad.